STRUČNE KRITIKE O GLUMI SONJE JAUKOVIĆ
STRAH I NADA NADEŽDE MANDELJŠTAM
Ostao je u sećanju Nadeždin lik (Sonja Jauković), sav njegov razvoj od blagosti i sreće, pa do bola prvog, drugog i trećeg stepena, do patnje i užasa, kako raskošna dramaturgija lica i treba reći sve vreme lepo lice, lepo čak i u najtežim nevoljama, bez teatralnih suza, trzaja i grimasa. To je bila njena predstava očiju i pogleda, koji su pričali rečitije od govora. Bilo je tu prizora kad su ljubile, tešile i mrzele jedino oči, bilo je mnogih dugih i napetih, potresnih dijaloga, rečito ispričanih samo pogledima i gledanjem. Još nisam video glumu gde bi u tolikoj meri i tako bez grešaka i zloupotreba bila upotrebljena nema, a bogata sva izražajna gramatika i rečnik ljudskih očiju.
Mirko Mahnić, Slovenski poročevalec
Sonja Jauković diskretno, sa sustegnutom dramskom snagom, koja nagoveštava da će ˶ići do kraja˝ tumači Osipovu suprugu i ženu koja će sačuvati smisao života isključivo za odbranu poezije, a što će joj pomoći da očuva i održi fizičko postojanje. Jaukovićeva tokom predstave ostvaruje i diskretnu fizičku transformaciju: Nju će život ˶samleti˝, to će se videti na njoj, ali će na njenom licu biti stalna odlučnost u borbi za Osipovu poeziju i celokupno delo koje će sačuvati i kome će narod suditi, a ne država. Potresna gluma!
Avdo Mujčinović, Politika Ekspres
ČEZNJA POD BRESTOVIMA
Ovaj komad vredelo je iznova prikazati već radi Sonje Jauković, koja je nesrećnu Ebi Patnam, što se udaje za starca da bi došla do krova nad glavom, a zaljubljuje u njegovog sina Ibna, prikazala na fascinantan način. Krajnje je jednostavna, ne prelazi ni u naturalistički zamišljenim scenama granice izvornog doživljaja, prirodna je u tragičnim iskušenjima, ume da izrazi i piščevu dvosmislenost, da pripremi obrt i iznenađenje. Nesreću i tugu podnosi dostojanstveno, svesna da su uništene sve njene iluzije i da se spustila do samog dna života. U nekoliko ključnih scena Sonja Jauković je uspevala da postigne maksimalan intenzitet, ali da pri tom nijednog trenutka nije izvitoperila ni pokret, a još manje osećanja, pa se tako stvara potpuna i zaokružena slika o ovoj nesrećnici, što je, da bi dokazala mladom ljubavniku svoju vernost, odlučila da umori njihovo zajedničko dete. Drama je opora i surova, nagoveštena tokom mnogih prethodnih prizora, puna onog sudbinskog u igri. To je neosporno jedna od njenih najizrazitijih rola.
Petar Volk, Ilustrovana Politika
TETOVIRANA RUŽA
Sonja Jauković je svoju ulogu gradila oporom silinom i žestinom koja je imanentna klasičnim predstavama o rano udatim i prerano obudovelim patrijarhalnim ženama, žrtvama mediteranskog tipa. Igrala je tu neobičnu ženu u kojoj će strah od priznavanja vlastitog poraza i definitivnog sloma kompletnog sistema vrednosti na kojem su utemeljeni njeno vaspitanje, pogled na svet, ceo život, na koncu pretvoriti u opsesiju. No, pokazala je i da će kod Serafine, u jednom času, vitalistički princip ipak nadvladati patologiju. Tada nam je ova glumica otkrila i kako je ova žena nezgrapna, nevična u ljubavi, umešna da preteranom pričom više prikrije no otkrije, a u svemu tome šarmantna, na neobičan način nežna i dirljivo naivna.
Aleksandar Milosavljević, Politika
OŽALOŠĆENA PORODICA
Sonja Jauković je u ulozi Sarke koristila sredstva koja su bila na visokom ikonografskom nivou njene slavne prethodnice Rahele Ferari i pokazala svoj raskošni komičarski dar.
Milosav Mirković, Politika
VOLPONE
Sonja Jauković u ulozi kurtizane Kanine pokazala je nepatvoreno nadahnuće, autentičan glumački izraz i uverljivost, smisao za rafiniranu komediju i geg. Glumica je naprosto briljirala u raskošnoj Kunčevićevoj teatralizaciji.
Avdo Mujčinović, Ekspres Politika
POSLEDNJA BITKA KNEGINJE MILICE
Od glumačke ekipe treba posebno izdvojiti izvanrednu Sonju Jauković koja je lik kneginje Milice donela bez patetike, rafinirano i upečatljivo, donoseci emotivnu žestinu razdora žene, razapete izmedju želje da ˶mačem u ženskoj ruci˝ dobije državnu bitku i mudre trezvenosti koja nalaže da žrtvuje dostojanstvo i materinsku ljubav.
Daša Kovačević, Politika
HLEB I SO
Sonja Jauković rafiniranom snagom tumači Ženu. Ona stihove govori besprekorno, ali postiže više od toga. Ona pokazuje čitavu galeriju ženskih likova. Sa punom svešču o slojevitosti pesničke građe tražila je i našla uporište za svoju scensku nadgradnju. Molitveni iskaz Jaukovićeve na kraju predstave deluje potresno.
Radomir Putnik, Politika
KOSOVSKA HRONIKA
Sonja Jauković kao glumica visokog ranga uspela je da lik Danice učini živim, da toplinom i odlučnošću osenči tragični put ove žene, i promišljeno izgradi lik od devojčeta punog ideala do zrele žene i majke u kojoj ključa energija života.
Vladimir Arsic, Borba
MARIJA I ANA
Jedna glumica ̶ televizijski događaj ̶ i te kako je moguće. To nam je priredila Sonja Jauković u dvostrukoj monodrami Marija i Ana. Ničeg nije bilo osim glumice s ispovestima dveju devojaka jedne za drugom, u zatvorskoj ćeliji golih zidova. Samo snagom reči, likom i mimikom glumica je umela da ispuni prostor i vreme, da donese dramu ratnog doba i objasni sudbinu čitave generacije mladosti. Da li je u ratu dozvoljeno voleti? Tu dilemu Marija i Ana morale su da razreše pre izricanja kazne. Pred sobom nisu uspele, ali je Sonja Jauković to snažno učinila pred kamerama, ne ostavljajući gledaoce u nedoumici ni što se raspleta drame, niti njenog talenta tiče.
V. Mirosavljević, Dnevnik, Novi Sad
ORESTIJA
Do dramske napetosti može se stići i tako što će se sugestivno razotkriti duševna stanja junaka, široka skala raspoloženja u njima, njihova sreća i nesreća, bespomoćnost i oholost, patnja i propast. Jer je već i čovek iznutra razdiran dovoljno živ. Dovoljno dramatičan.
Takva je KLITEMNESTRA (Sonja Jauković), koja je i čulna i ohola kraljica, čija erotičnost ne omekšava njenu gordost, potrebu da uživa u vlasti, da ništa ne zaboravlja ništa ne prašta. To što pruža ova glumica je razrađena, dovršena skica za Šekspirov portret one tragične mesečarke, njegove ledi Magbet.
Vladimir Stamenković, NIN
